Usred leta, kad mu vreme nije, rušenje se odvija na Gazivodama, istim onim Gazivodama koje Aleksandar Vučić nije hteo da da ni po koju cenu.
Ispostavilo se, međutim, da je i to dato i da je, kao i sve ostalo, zgodno samo za dnevnopolitičke i marketinške svrhe, a kada dođe do pravih problema, naravno, svi junaci nikom ponikoše. Nekad je Marko Đurić aplaudirao za 5:0 i 10:0, ma kako smo samo rasturili te Albance, skandiralo se tad i preko telefona „Aco, Srbine!“, a sada je tišina iz redova srpskih zvaničnika tako glasna da zveči poput lopata bagera i gusenica buldožera.
Pa više su se ovom temom bavili zli tajkunski mediji i Evropska unija nego država Srbija!
Bez zaštite
Dok neki kompletni idioti ruše na Kosovu, ali usred bela dana, baš onako kako je Vučić maštao da radi u Beogradu, isti taj predsednik paradira najpre po Srbiji od šatora do šatora, a baš se nekako zgodno namestilo da, u periodu kada su bageri ušli na Gazivode, on izađe iz Srbije i ode u Republiku Srpsku.
Nekad je Marko Đurić aplaudirao za 5:0 i 10:0, ma kako smo samo rasturili te Albance, skandiralo se tad i preko telefona „Aco, Srbine!“, a sada tišina iz redova srpskih zvaničnika
Treba i Srpsku obići tokom predizborne kampanje, ipak i tamo ima dosta glasača, ali pre samo koju godinu isto tako je isti ovaj čovek obilazio i Gazivode i busao se u grudi u stilu „Niko ne sme da vas bije!“, samo što znamo kako se to završilo, najpre kod originalnog autora te izjave, a sada gledamo i kako se završava kod onog koji bi voleo da bude mali Sloba, mali Putin ili mali Tito, ali je od svega toga na njegovu žalost samo – mali.
Čuli smo tako priču jednog od kosovskih Srba, koji su upravo zahvaljujući Vučićevim obećanjima da neće dati Gazivode, uložili u motel čak 800.000 evra, a kada im je mehanizacija stigla na vrata, tu nije bilo ni Vučića, ni Đurića, ni Petkovića ni bilo kojeg drugog beogradskog salonskog nedavača Kosova da ih zaštiti i pokaže kako nedavanje izgleda u praksi.
Nisu se preterano pretrgli ni tabloidni sateliti, te su vesti o rušenju na njihovim sajtovima mogli da se nađu tek uz ozbiljan trud i kopanje, a realno umeli su danima da vrište i o mnogo nebitnijim temama. Valjda sada misle – ma leto je, koga zanimaju te teške teme, daj nešto lagano, tipa kako učesnica rijalitija „sunča nauljenu breskvicu“ (da, ovo je bio pravi naslov), ali ovako recimo može pogrešno da se protumači da je za njih važnije koje su, na primer, seksi igračke našli u nečijem koferu nego šta su sve porušili građanima na Kosovu.
Rušenje nismo mogli uživo da pratimo na nacionalnim frekvencijama, možda zbog letnje programske šeme, a možda je i dežurni analitičarski tim u sastavu Krlo, Srba Filipović, Dejan Bulatović i Šešelj odlučio da se malo odmori i sakupi energiju jer vruća je predizborna jesen pred nama, a blokadera je sve više i više i ne nameravaju da stanu.
Patriotski voz
A kad se samo setimo onih srećnih vremena kada smo uživo 24/7 mogli da pratimo cirkus sa vozom ofarbanim u trobojku, jer šta je to što je ljudima na Kosovu najpotrebnije? Tako je, voz sa trobojkom, jer otprilike tako ova vlast razume borbu za ljude na Kosovu. Ono što medijski može da se iskoristi ili izgleda dobro, to prikazati, evo, vidite kako se borimo za narod, šaljemo patriotski voz, a ono što ne izgleda dobro, sa tim stvarima samo tiću i čekaj da prođe. A bageri koji ruše sve pred sobom i ti ne možeš – ili ne želiš – da uradiš ništa po tom pitanju, to ne izgleda baš dobro.
A kad se samo setimo onih srećnih vremena kada smo uživo 24/7 mogli da pratimo cirkus sa vozom ofarbanim u trobojku, jer šta je to što je ljudima na Kosovu najpotrebnije? Tako je, voz sa trobojkom, tako ova vlast razume borbu za ljude na Kosovu
Da stvar bude još gora, ni oni pešaci sa Kosova još nisu pronađeni. Krenuli su onomad u Novi Sad, stigli do Beograda i nestali. Da su makar oni tu, pa da krenu u jednu protestnu šetnju nazad do Kosova. Em bi uvećali brojnost naših, em se to baš onako lepo slika za vanredne emisije.
